Neki je mudri učitelj putovao sa svojim mladim učenikom. Ovaj je bio zadužen da se tijekom putovanja brine o devi.
Jedne večeri, prije no što su legli na počinak, učenik oslobodi devu i sav umoran baci se na svoju prostirku. No, prije no što je usnuo izreče kratku molitvu: «Molim te, Bože, da mi čuvaš devu!»
Jedne večeri, prije no što su legli na počinak, učenik oslobodi devu i sav umoran baci se na svoju prostirku. No, prije no što je usnuo izreče kratku molitvu: «Molim te, Bože, da mi čuvaš devu!»
No, ujutro kad se probudio, pronađe samo devine tragove u pijesku:
«Gdje je deva?, upita učitelj ljutito. «Ne znam, odgovori učenik. Sinoć sam bio toliko umoran da je nisam stigao zavezati, ali sam zamolio Gospodina da nam je pričuva. Nisam ja kriv ako je pobjegla ili su je lopovi ukrali…Bog je odgovoran, jer ja sam se molitvom u njega uzdao, a on me iznevjerio!«
«Gdje je deva?, upita učitelj ljutito. «Ne znam, odgovori učenik. Sinoć sam bio toliko umoran da je nisam stigao zavezati, ali sam zamolio Gospodina da nam je pričuva. Nisam ja kriv ako je pobjegla ili su je lopovi ukrali…Bog je odgovoran, jer ja sam se molitvom u njega uzdao, a on me iznevjerio!«
Učitelj se nasmiješi na ove riječi i reče: «E, dragi moj! Dobro je uzdati se u Boga, ali istovremeno trebaš i vezati svoju devu, jer Bog nema drugih ruku osim tvojih!».
Nema komentara:
Objavi komentar